Ina's World of Stories
3. Utorak je dan za Buffy
|
2. dio trećeg poglavlja Trgnula sam se iz razmišljanja i shvatila da je epizoda završila. Tanya mi je već poslala nekoliko poruka. Ona je obožavala tu epizodu. Nekako sam bila manje uzbuđena oko svega i nisam baš puno sudjelovala u raspravi. Na kraju sam se ispričala Tanyji zbog toga. Nisam si mogla pomoći. Erik me brinuo, a nisam joj mogla o tome ispričati. Barem ne još. Odlogirala sam se prije večere. Mama me zvala i jeli smo zajedno. Klara je izgledala sretno kao nikad prije, a to u njenom slučaju nije bilo tako lako budući da je uvijek bila sretna i nasmiješena. Odmah nakon večere povukla sam se u sobu pod izgovorom da imam puno zadaće i da sam umorna. Nitko se nije bunio. Tek sam tada primijetila da je jedino Klara ta koja je sretna. Mama je bila nekako natmurena i oči su joj bile crvene kao da je plakala. Tata je čitavo vrijeme šutio i izbjegavao naše poglede. Nije mi bilo jasno što se događa. „Mama, je li sve ok?“ upitala sam ju nježno. „Naravno“, rekla je neuvjerljivo. Oduvijek je bila loša lažljivica. Nisam htjela navaljivati pa sam ipak otišla u sobu. Nije prošlo niti pet minuta, a tata je već došao u moju sobu. Htio je razgovarati o nečemu i nije znao kako bi počeo. Znala sam to jer je na licu imao svoj zbunjeni izraz kao uvijek kad ne bi znao kako početi ozbiljan razgovor sa mnom. „Što je bilo, tata?“ upitala sam ga. Sjeo je kraj mene na krevet i nasmiješio mi se, to jest pokušao se nasmiješiti jer mu nije bilo baš uspješno. „Znaš, Tina, ponekad život ne ide onako kako smo ga planirali“, rekao je i nježno pomaknuo kosu s moga lica. „Je li sve u redu?“ upitala sam ga, a polako me počeo obuzimati strah. Rukom sam stavila nestašni pramen kose iza uha. „Ma sve će biti dobro. Samo sam htio...znaš...mislim, u slučaju da se nešto ipak dogodi, htio sam da znaš da te volim. I ja i mama. Volimo vas dvije više nego išta na ovom svijetu“, govorio je nepovezano i njegove riječi nisu mi imale puno smisla, osim što su me još više plašile. „Znam, tata. Ali...mogu li ja kako pomoći?“ upitala sam. Nasmiješio mi se. Sada je već izgledao prirodnije. Bilo mi je malo lakše. „Ne brini ti ništa, zlato moje“, rekao je i onda ustao. Krenuo je prema vratima. Još se jednom okrenuo da mi poželi laku noć. „Laku noć, tata. Volim te“, rekla sam, a onda je izašao i zatvorio vrata. Stvarno sam postala umorna i željela sam se presvući u pidžamu, ali upravo u tom trenu u sobu je ušla mama. Ona je izgledala još čudnije nego tata. Oči su joj i dalje bile crvene i bilo je to od plača. Ili eventualno od neke alergije, ali bila sam sigurnija da su suze bile u pitanju iako nisam imala pojma što bi mamu toliko rastužilo. Iznenada mi je kroz glavu prošla misao da se mama i tata možda rastaju. Događalo se to sve češće i ne bi bilo čudno. Moji su se roditelji oduvijek voljeli. No ne kaže li to svako dijete za svoje roditelje? Nisam mogla biti sto posto sigurna da je u njihovom braku još uvijek sve funkcioniralo. Možda je netko od njih pronašao novu ljubav. Možda su samo sve to skrivali od mene i Klare, a sada više nisu mogli i nisu znali kako bi nam to rekli. „O čemu razmišljaš, dušo? Izgledaš kao da ti mozak radi sto na sat“, upitala me mama. „Hoćete li se ti i tata rastati?“ upitala sam ne razmišljajući. Izgledala je zbunjeno, kao da ju je moje pitanje u potpunosti iznenadilo i šokiralo. Bilo mi je malo lakše jer se činilo da ipak nije to bio problem. Zatim mi je opet postalo malo teže jer ako to nije bio problem, što je onda bio? „Ne. Tata i ja još se uvijek volimo. Samo sam...htjela sam ti poželjeti laku noć“, objasnila je. Sada mi se moja reakcija činila tako djetinjastom i glupom. Mama je samo došla u moju sobu kao i svake večeri. Zašto me danas taj čin naveo na takve čudne misli? „Naravno. Ne znam što mi je. Nekako ste čudni danas oboje pa mi lude misli padaju na pamet“, priznala sam. Nasmiješila mi se i poljubila me u obraz prije nego je i sama krenula na spavanje. Pri izlasku iz sobe čak je stavila ruku i u Miškov kavez i pomazila ga. Kad sam napokon ležala sama u mraku svoje sobe, nisam mogla zaspati. Mučilo me to što se događalo u našoj kući. Mama je čak pomazila Miška. To je odmah značilo da nešto nije u redu. Bila je zbog nečega jako tužna, a ja sam voljela svoju majku usprkos svim nesuglasicama koje smo imale. Nadala sam se da će sutra biti bolje. Počela sam razmišljati o ljubavi između glavnih likova u mojoj omiljenoj seriji. Buffy i Angel bili su tako divan par iako posve neuobičajen. Angel je bio jedini lik iz svih serija koje sam gledala u kojeg sam bila na neki način zaljubljena. Nisam toliko bila zaljubljena u njega zbog njegova izgleda ili ponašanja, koliko u njegov odnos prema Buffy. Više od svega željela sam da mene netko voli i želi na taj način. Još nisam upoznala takvu osobu, ali u mojim snovima Erik je bio blizu tome. No to je bilo samo u snovima. Nakon nekih pola sata provedenih u razmišljanju napokon sam utonula u san. „Hej, ljepotice! Jesam li ti nedostajao?“ čula sam poznati glas iza sebe. Okrenula sam se i moje zelene oči našle su njegove tamne. „Erik“, izgovorila sam njegovo ime i nasmiješila se. |
- 28.07.2009. - utorak - 00:37 - Komentari (6) - Isprintaj - #
|
Opis bloga
Ovo je moj blog za objavljivanje mojih priča. Komentari su dobrodošli. Ako nemate komentara, barem ostavite točkicu da znam da ste bili i pročitali. Moj osobni blog je ovdje.
Genetski kod
Moja dovršena i objavljena priča (ovdje na blogu). Samo kliknite na iksić(e) kraj svakog poglavlja. Neka poglavlja su u dijelovima jer su preduga za blog u komadu. 00. Erik i Martina X 01. Početak tjedna X X X 02. Dome, slatki dome X X 03. Ut. je dan za Buffy X X 04. Upozorenje X X 05. San X X 06. Istina X 07. Erik...izvan snova X X 08. Telefonski pozivi X X 09. Pitanja i odgovori X X 10.Prije nego zora svaneXX 11.Priprema pozor sad X X 12. Uljezi X X 13. Raj na Zemlji X X 14. Nebo se ruši X X X 15. Na ledu X X X 16. Posljednji ispraćaj X X 17. Pidžama-Party X 18. Prijateljice X X 19. Doktor Kolar X X 20. Obična X 21. Nulti pacijent X 22. Posljedice X X 23. Među nama X |