Ina's World of Stories
15. Na ledu
|
Posvećeno Andrei (jer je još jednom bila zločesta i prestala pisati jednu od svojih priča) i Barbari (jer je tako lijepo kad je bar netko sretno zaljubljen...i to već duže vrijeme). Inače, vidim da neke od vas Erik baš jako nervira. Ma on je jednostavno takav. Valjda ja volim takve dečke koji se nikad ne mogu izjasniti, nikad ne znaš što misle i što žele, jedan dan te čine sretnom, a drugi dan tužnom...Još uz to ako ima smeđe oči, ja sam gotova :) No dosta o meni i njemu...vratimo se na priču! treći dio 15. poglavlja Nasmijao se, ali nekako čudno, ne od srca. Nisam bila sigurna jesam li ja bila smiješna ili moje pitanje. Sve u svemu mogla je biti moja pojava. „Ništa se nije dogodilo. Barem ne kod mene. Samo sam te htio vidjeti“, rekao je. Postalo mi je neugodno. Spustila sam pogled na svoju svijetlo plavu pidžamu s malim medvjedima po sebi i čizme koje su se nazirale ispod nogavica. Na sebi sam imala i kaput koji je dolazio do ispod koljena. Savršen prizor. On se samo podsmjehivao. „Mogao si mi onda poslati drugačiju poruku. Ovako je zvučalo jako hitno. Bio se kratak“, htjela sam dodati i hladan, ali sam to prešutjela. „Zašto bih?“ rekao je nekako okrutno. Zar je bio ljut na mene? Zašto? „Mislila sam da se nešto dogodilo. Nakon onog razgovora sinoć iščekivala sam tvoju poruku. Bilo me strah da su te otkrili ili nešto“, požurila sam objasniti. „Baš si iščekivala moju poruku, ha? Bila si tako napeta cijeli dan? Jadna Martina. Nisi mogla ni spavati od straha za mene“, govorio je. Nije bilo sumnja. Bio je ljut na mene zbog nečega. Samo mi je jedno padalo na pamet ali nisam mogla dokučiti kako bi on saznao za to da je Vedran bio kod mene. „Je li se nešto dogodilo?“ upitala sam nježno i pokušala dotaknuti njegov obraz, ali izmaknuo se. „Ništa se nije dogodilo.“ „Što onda radimo ovdje?“ „Idemo u auto pa ćeš nas odvesti kamo ti kažem. Sreća da si došla autom inače bismo morali opet pješačiti." Isprva smo se vozili u tišini osim par uputa koje mi je dao. „Što ti je, Erik? Nešto ti je. Vidim to. Jesam li ja što učinila?“ upitala sam gotovo plačno. Nisam mogla podnijeti da se ljuti na mene. Trebala sam ga. Na tren se smekšao, a onda je opet navukao onaj ozbiljni izraz na lice. „Noćas ti se nisam mogao javiti jer je stalno netko bio sa mnom. Ni ujutro nije bilo bolje. Tek poslije podne je valjda Doktor odlučio da je sve pod kontrolom i da me ostali ne moraju stalno nadzirati. Predao mi je fotografiju nove djevojke s kojom trebam stupiti u kontakt putem snova. Tada sam se povukao u sobu. Rekao sam mu da ću pokušati, no ponekad ne ide samo preko slike. Ponekad je potrebno osobu prvo vidjeti za stvarno, a tek onda joj možemo ući u snove. Potužio sam mu se da joj ne mogu pristupiti i da bih ju želio vidjeti. Dao mi je njenu adresu i pustio me da idem“, ispričao mi je i onda stao. Ljubomora me ubijala. Nastojala sam to ne pokazati. „To je bila samo izlika naravno. Želio sam doći do tebe da možemo razgovarati i da ti objasnim. Nemam namjeru ostati s njima. Nemam namjeru uokolo zavoditi mlade djevojke i slamati im srca samo zato da bih imao što više djece i da bi Doktor na njima mogao vršiti istraživanja.“ Laknulo mi je što nije zapravo želio ući u snove nekoj novoj curi. Gledala sam cestu, a ne njega i čekala da nastavi s pričom, ali nije. „Ono sve što si sinoć rekao...sve je bila laž?“ upitala sam s knedlom u grlu. „Ne sve. Naša misija mi je doista važna. Za nju smo odgajani od malena, ali mislim da je Doktorov način pogrešan. Nije u redu. Mi smo ljudska bića i nije fer. Nismo strojevi.“ „Postoji li još tvojih...mmm...djevojaka?“ upitala sam. Bilo mi je jasno da je sada odlučio da to više neće raditi, ali zanimalo me da li sam ja bila prva i jedina. „Tako sam poslije podne došao do tvoje kuće i tiho se popeo u tvoju sobu kroz prozor. No ti si imala drugog posla pa nisam htio smetati. Zato sam odlučio pričekati do navečer. I ne, ne postoje druge djevojke. Ti si mi prva i jedina. Koliko ti puta to moram ponavljati?“ Dlanovi su mi se oznojili. Erik je bio u mojoj sobi i vidio me s Vedranom. Vidio me dok sam spavala u njegovom zagrljaju. Tko zna što si je on pomislio. „Ono što si vidio u mojoj sobi... Paaa nije onako kako je izgledalo. Vedran je svratio i trebali smo gledati film, ali ja nisam cijele noći spavala jer sam bila previše zabrinuta za tebe i tako sam bila umorna i zaspala sam“, pokušavala sam objasniti. „Sad skreni tu desno. Tako i sad tamo parkiraj automobil. Stigli smo“, rekao je i ja sam ga poslušala. Izgledao je kao da ga se moje objašnjenje nije ticalo. Pogledala sam uokolo. Nisam imala pojma gdje smo. Izašli smo iz automobila. Zaključala sam ga i prišla Eriku. „Volim te“, rekla sam molećivo. Položila sam dlan na njegov obraz i prisilila ga da me pogleda. „U redu je. Ne moraš mi se opravdavati, Tina. To je tvoj život. Ja sam samo upao u njega i jasno mi je da ti nisam dao puno izbora. Praktički sam te prisilio da se zaljubiš u mene i sada te djetetom vezao za sebe zauvijek. Zapravo bih se ja trebao ispričavati tebi i ti bi se trebala ljutiti na mene.“ „Ali ja se ne ljutim na tebe. Drago mi je što si ušao u moj život. I danas popodne se stvarno ništa nije dogodilo s Vedranom“, uvjeravala sam ga. Sjetila sam se poljupca. „No dobro. Gotovo ništa. Poljubio me i ja sam mu poljubac uzvratila. Bila sam već gotovo usnula, ali to nije opravdanje. Ne znam zašto sam to napravila“, bila sam iskrena. „Voliš li ga?“ upitao me. „Ni približno koliko volim tebe. On mi je prijatelj. Drag mi je. Ali to je to. Ništa više. Samo prijatelji. Tebe volim!“ bila sam uporna. Nasmiješio se i pao mi je kamen sa srca. „Znam“, rekao je i dalje se smiješeći. „Znaš?“ upitala sam zbunjeno. „Dok sam bio tamo grlila si njega, a neprestano mrmljala moje ime“, rekao je. „Znači uopće se nisi ljutio i bio ljubomoran?“ upitala sam preneraženo. „Bio sam ljut. I ljubomoran! Ipak si spavala u njegovom zagrljaju. A sad sam još saznao i da si ga poljubila!“ „To nije značilo ništa!“ „No dobro. Pustimo to.“ „Znači ne ljutiš se na mene?“ „Ne ljutim se. Volim te“, rekao je, primio me za ruku i poveo nekamo. Napravili smo par koraka, a onda više nisam mogla izdržati. Toliko me to mučilo. „Trudna sam?“ upitala sam tiho dok smo hodali. „Da. Trudna si“, rekao je tako mirno kao da mi govori da ćemo sada popiti čaj ili nešto slično. „To nije... To je pogrešno! Premlada sam za tako nešto. Mislim, mi... Što smo si mi uopće?“ bila sam živčana. „Smiri se. Sve će biti u redu. Vidjet ćeš. No možemo li taj razgovor odgoditi za sutra? Možemo li večeras uživati?“ Sve je to bilo tako nestvarno i što se mene ticalo mogli smo staviti tu temu na stranu i pozabaviti se njome kasnije. „Dobro“, rekla sam. Uveo me u nešto što je nalikovalo velikoj kupoli. „Klizalište?“ upitala sam zbunjeno. Za ovo klizalište nisam niti znala da postoji. „Proučavao sam malo onu tvoju seriju. Bila je ta epizoda... Buffy i Angel na klizalištu... pa sam mislio... možda bi ti...“ prtljao je dok ga nisam prekinula. „Pomislio si da bi bilo romantično dovesti me na klizanje?! Mene!?!“ „Znači nije bila dobra ideja? Puno sam bolji u ovakvim stvarima u snovima“, rekao je potišteno. „Ma je. Lijepa gesta. Samo ja i klizalište ne idemo zajedno. Bilo koji sport i ja ne idemo zajedno! Ja ne mogu klizati!“ „Naravno da možeš! Svi to mogu.“ „Koje je uopće ovo klizalište? Rekao si da nisi kriminalac i ne kradeš aute kad nam treba, ali provala ti nije problem, ha? Jer prilično sam sigurna da ne bismo smjeli biti ovjde u ovo doba.“ „Ovo je privatno klizalište. Lisa jako voli klizanje. Često ide po natjecanjima i slično.“ „Kako to da nisam čula za nju?“ „Doktor ne želi da privlačimo medijsku pozornost. Lisa nikada nije među najboljima iako je zapravo najbolja. Jednostavno ne smije to pokazati. Zato joj je Doktor dao sagraditi ovo privatno klizalište. Tu može biti najbolja i može klizati tokom čitave godine jer je prostor tako opremljen. Sigurno si primijetila kako je ovdje unutra hladnije nego vani. Znači, smijemo biti ovjde, a imamo i klizaljke. Pripremio sam ih ranije, a pripremio sam i rukavice i šal da ti ne bude hladno. Ništa nas ne sprečava.“ I tako sam klizala. Bio je to prvi put da sam to radila, a vjerojatno i posljednji. U tih nekoliko sati ništa drugo nije postojalo osim nas dvoje. Erik je klizao savršeno, ali tvrdio je da Lisa to radi još bolje. Ja sam padala često, ali rijetko bih doista pala. Čim bih počela padati, Erik bi se našao kraj mene i uhvatio me. Voljela sam biti u njegovom naručju i osjećati ga blizu sebe, njegov miris, dodir, njegovo sve. Primio me za ruku i pokušavao naučiti klizati. Izgleda da za to nije dovoljan niti superčovjek. No to nije bilo bitno. Smijali smo se od svega srca. Osjećala sam se ponovno živom. Kao da je bol zbog gubitka mojih roditelja postala manja. Nije nestala ali nekako je bilo moguće nastaviti živjeti. Je li baka upravo o tome govorila? Pred jutro smo se odvezli mojoj kući. Otpratio me do vrata i poljubio. Osjećala sam se kao na sedmom nebu. „Nemoj više ljubiti onog svog prijatelja!“ našalio se. „Bez brige. Od sada ću ljubiti samo tebe“, rekla sam i opet ga poljubila. „Volim te“, šapnuo mi je. „I ja tebe volim. Hoćemo li se vidjeti sutra?“ upitala sam puna nade. „Ne znam. Nadam se. Javit ću ti se“, rekao je Erik. „Čekat ću“, dodala sam. Otišao je, a ja sam se odšuljala do svoje sobe. Upravo sam dobila ostvarenje svojih snova. Netko me volio kao Angel Buffy, možda i više. Klizanje mi je najednom postalo puno draže. Veselo sam se uvukla u krevet i zaspala. Erik nije došao u moj san. Nije mogao jer je morao paziti da ne otkriju da me voli. Nije bilo ni važno. Sanjala sam ga svejedno. Te noći, a i svake sljedeće. ...kraj poglavlja... Inače, ljudi, u jednom trenutku sam imala želju baš ovdje završiti knjigu i ostaviti sve na neki način nedorečeno, te napraviti nastavak, ali ipak sam se odlučila nastaviti ovdje i ne napisati nastavak. Baš me zanim kako biste reagirali da je ovdje bio kraj? |
- 28.02.2010. - nedjelja - 15:48 - Komentari (14) - Isprintaj - #
|
Opis bloga
Ovo je moj blog za objavljivanje mojih priča. Komentari su dobrodošli. Ako nemate komentara, barem ostavite točkicu da znam da ste bili i pročitali. Moj osobni blog je ovdje.
Genetski kod
Moja dovršena i objavljena priča (ovdje na blogu). Samo kliknite na iksić(e) kraj svakog poglavlja. Neka poglavlja su u dijelovima jer su preduga za blog u komadu. 00. Erik i Martina X 01. Početak tjedna X X X 02. Dome, slatki dome X X 03. Ut. je dan za Buffy X X 04. Upozorenje X X 05. San X X 06. Istina X 07. Erik...izvan snova X X 08. Telefonski pozivi X X 09. Pitanja i odgovori X X 10.Prije nego zora svaneXX 11.Priprema pozor sad X X 12. Uljezi X X 13. Raj na Zemlji X X 14. Nebo se ruši X X X 15. Na ledu X X X 16. Posljednji ispraćaj X X 17. Pidžama-Party X 18. Prijateljice X X 19. Doktor Kolar X X 20. Obična X 21. Nulti pacijent X 22. Posljedice X X 23. Među nama X |