Ina's World of Stories

15. Na ledu

drugi dio 15. poglavlja

„Ne, stvarno. Dobro sam sada. Ja ću se pobrinuti za posuđe. Ti bako lezi i odmori. Klara će mi pomoći, a vi curke sjedite u dnevnu sobu i gledajte TV“, rekla sam što sam vedrije mogla.
Odbile su moj prijedlog jednoglasno i na kraju je suđe pralo nas pet. Baka je jedina otišla prileći. Nakon što su nam pomogle s čišćenjem, cure su se pozdravile sa mnom i Klarom i otišle. Obećale su da će sutra doći ranije i pomoći nam sa svime s čim bi mogle trebati pomoć. Prihvatila sam to i zahvalila se jer sam znala da će biti užasno puno ljudi ovdje sutra i ako ništa drugo željela sam svoje prijateljice barem kao moralnu podršku.
Nakon što su cure otišle, Klara se povukla u svoju sobu. Rekla je da mora napisati novi post na svome blogu jer želi biti gotova s tim prije nego što se bude morala vratiti u školu, a to će vjerojatno biti u utorak ili eventualno u srijedu. Pustila sam je da radi što misli da mora i povukla se u svoju sobu. Pustila sam Miška da šeta uokolo. Zadovoljno sam ga gledala. Bio je sretan. Odlučila sam početi čitati neku novu knjigu. Voljela sam čitati. Uzela sam tri knjige koje sam zadnji put posudila u knjižnici. Niti jednu od njih još nisam počela čitati. Proučavala sam korice pokušavajući odlučiti koju bih pročitala prvu. Tada je zazvonili zvonce na ulaznim vratim.
Prva misao bila mi je tko bi to mogao zvoniti. Ana, Silvija i Nataša već su bile ovdje. Nismo očekivali posjetu. Erik?! Skočila sam s kreveta, a onda sam se sjetila. Nije bio Erik, naravno. Zašto bi on uopće zvonio. Bio je to Vedran. I očekivali smo posjetu. To jest, ja sam očekivala posjetu. Na kraju krajeva ja sam bila ta koja ga je pozvala ovdje. Požurila sam se otvoriti, ne zato što sam ga silno željela vidjeti nego zato što nisam željela da dugo zvoni i uznemiri baku.
„Bok“, dočekalo me njegovo nasmiješeno lice.
„Bok“, rekla sam i pustila ga unutra. Povela sam ga do dnevne sobe i ponudila mu da sjedne. Pružio mi je neke grickalice koje je donio i filmove koje bismo trebali gledati.
„Ti odaberi koji od njih želiš gledati. Nisam bio siguran koji bi ti se svidjeli“, rekao je svojim prekrasnim glasom od kojega su me još uvijek prolazili trnci. Voljela sam Erika, naravno, ali Vedran mi se prije toga sviđao, a sada sam shvatila da mi se nije niti prestao sviđati. Nisam ga željela povrijediti. Odabrala sam jedan film bez da sam uopće pogledala što sam odabrala i krenula prema DVD playeru. Onda sam se sjetila da Miško slobodno šeće po mojoj sobi. Nikada ga nisam ostavljala samog dok je bio izvan kaveza.
Okrenula sam se prema Vedranu.
„Bi li ti smetalo da pogledamo film u mojoj sobi?“ upitala sam.
Odmah sam primijetila da je on moj poziv krivo shvatio. Nasmiješio se kao da sam mu ponudila nekakvo blago.
„Stvar je samo u tome što moj zamorac šeće po sobi, a ne volim ga ostavljati samog da ne napravi kakav nered ili slično. Ne bih ga htjela niti zatvoriti jer sam ga baš maloprije pustila pa će biti nervozan ako ga odmah zatvorim“, pokušala sam objasniti.
„Ne moraš se opravdavati. Pogledat ćemo film u tvojoj sobi i dobro. Nije problem“, rekao je nježno i već ustao. Pokupio je grickalice i filmove, a ja sam otišla u kuhinju i složila nam sokove. Zajedno smo otišli do moje sobe.
Smjestili smo se na krevet, a ja sam okrenula monitor kompjutera prema krevetu tako da možemo gledati film preko kompjutera. Zadovoljno sam zaključila da Miško nije napravio ništa dok me nije bilo. Mišem sam kliknula na odgovarajući tipku i film je počeo.
Nisam ga mogla pratiti. Misli su mi stalno bježale na Erika, naš razgovor i mogućnost da sam trudna. Pravila sam se da gledam film kako Vedran ne bi posumnjao. Usprkos tome što mi je glava bila puna misli, počeo me svladavati umor. Oči su mi se sklapale.
„Spava ti se?“ upitao je Vedran.
„Ma ne. Zapravo, malo. Nisam baš spavala prošle noći. Dogodilo se toliko toga u zadnje vrijeme. Sve me to izmorilo, a opet ne mogu spavati jer mi je glava puna misli.“
„Jako mi je žao zbog svega. Ne znam zašto se to moralo dogoditi baš tebi. Kako je tvoja sestra? Nisam ju vidio, ali čuo sam da se vratila.“
„Klara je dobro. Čini se da je puno jača od mene i da sve to bolje podnosi i lakše se nosi sa svime. Piše blog o svome iskustvu. Drago mi je samo što smo ju spasili na vrijeme. Znaš, prije nego su joj naudili.“
„I meni je drago zbog toga. A kako je uopće spašena? Na televiziji nije bilo puno o tome. Samo su obavijestili da je pronađena i vraćena obitelji.“
„Ne bih sada o tome. Tako sam umorna“, rekla sam dok su mi se oči opet sklapale. Naslonila sam glavu na njegovo rame. Osjetila sam njegovu ruku na mom ramenu. Zagrlio me. Već sam drijemala i san i java su mi se miješali. Čula sam njegove otkucaje srca i osjetila njegovu toplinu. Bilo je tako lijepo spavati u njegovu zagrljaju. Osjećala sam se sigurnom. Osjetila sam njegove usne na svojoj glavi. Utisnuo mi je jedan nježan poljubac u kosu. U snu sam vidjela Erikovo lice. Bila sam tako umorna zbog neprospavane noći.
„Erik...“ mrmljala sam kroz san.
„Što kažeš? Nisam te razumio“, rekao je on.
Osmjehnula sam se i privukla se još bliže njemu. Njegov vrat mirisao je tako dobro po nekom skupom parfemu.
„Volim te, Tina“, čula sam riječi, a nisam imala pojma izgovara li ih netko na javi ili u snu.
Postajali su jedno u mojoj glavi. Erik u snu i Vedran na javi. Poljubio me. Bio je to najnježniji poljubac na svijetu. Njegove usne bile su tople i meke.
„Samo ti spavaj, ljubavi, ja ću te čuvati.“
Nakon tih riječi još sam se više privila k njemu i prepustila se svom preslatkom snu.
Probudila sam nekih dva sata poslije. Barem je tako pokazivao moj mobitel. Vedran je spavao kraj mene. Film koji smo trebali gledati završio je. Čips je bio rasut po mom krevetu, a ja sam spavala u njegovom zagrljaju. Osjećala sam se užasno zbog toga. Kroz maglu sam se sjećala onog poljupca. Nisam mogla dokučiti je li se radilo o snu ili javi. Udaljila sam se od njega i probudila ga.
„Jesi se naspavala?“ upitao je vedro.
„Jesam“, rekla sam iskreno popravljajući kosu.
„Jesi li dobro?“
„Naravno“, rekla sam i okrenula se prema njemu.
„Nekako zvučiš čudno. Kao da ti nije drago?“
„Nisam htjela zaspati. Trebali smo gledati film.“
„Meni ionako nije do filma. Došao sam zbog tebe. Drago mi je što si se malo odmorila. Iskreno, draže mi je što smo zaspali nego da smo gledali film. Sviđaš mi se kad si pospana“, rekao je i nacerio se.
Dakle poljubac je bio stvaran.
„Gle, što se tiče onog poljupca i...svega toga...“
„Ne brini. Ni ja ne bih da žurimo. Kužim da si trenutno u rasulu zbog svega što se dogodilo u tvom životu u posljednje vrijeme.“
„Nije to. Zapravo je. Ma nije se trebalo ništa dogoditi. Ne bih htjela da stekneš krivi dojam o nama.“
„Bez brige sve je u redu.“
„Dobro. Ako ti tako kažeš. Onda je sve u redu“, rekla sam i nervozno gledala u njega.
Zavladala je neugodna tišina. Uopće nije bilo u redu. On je bio zaljubljen u mene, a ja ne znam ni sama što sam mislila kad sam ga pozvala k sebi.
„Miško je tamo...“ rekao je i pokazao prstom u jedan ćošak sobe.
Tamo je sjedio moj zamorac. Nekoliko puta je obavio nuždu u tom ćošku. Nije bio kriv on nego ja. Ja sam ga pustila van i zaspala ostavivši ga da slobodno šeće bez da sam mu na pod stavila kutiju u koju je obično vršio nuždu. Uzela sam ga, pomazila i vratila u kavez. Na svu sreću nije pregrizao nikakve kablove. Dohvatila sam papirnate maramice i počistila nered.
„Morat ću oprati pod“, rekla sam Vedranu.
„Sladak je mali“, rekao je on.
„Da. Jako mi je drag.“
„A ja? Jesam li ti ja barem malo drag?“
Gledao me tim svojim lijepim očima i nisam znala što bih rekla a da ga pritom ne povrijedim. Nisam mu mogla lagati. Tako bih ga samo na kraju povrijedila još više.
„Naravno da si mi drag. Sviđaš mi se čak, ali trenutno jednostavno u mom životu nema mjesta za tako nešto. Moram prvo riješiti neke druge stvari i pobrinuti se da Klara i ja nastavimo normalno živjeti. Mislim da će proći dosta vremena prije nego što ću opet željeti izlaziti s nekim“, rekla sam i nisam bila baš iskrena, ali nisam niti u potpunosti lagala.
„Samo polako. Možeš uzeti vremena koliko ti treba.“
„Ma ne. Mislim da je jednostavno najbolje da sada ništa ne pokušavamo. Trebamo ostati prijatelji i to je to. Ako se ikada poslije nešto razvije iz tog prijateljstva, dobro, a ako ne, barem ćemo biti prijatelji.“
„No dobro. Ako je to ono što želiš.“
„Žao mi je. Nisam te htjela povrijediti. Oprosti“, rekla sam tužno. Izgledao je kao da sam mu potopila sve snove.
„Ma nisi ti kriva. Tako je kako je.“
Opet smo se gledali u tišini.
„Možda bi bilo najbolje da ja sada krenem“, rekao je napokon, a ja sam se složila.
Otišao je.
Primila sam se pospremanja sobe. Time sam se zabavila do večeri. Dok sam radila manje sam razmišljala, a to mi je odgovaralo. Baka je jednom svratila da me pita što bih za večeru, ali rekla sam joj da nisam gladna jer sam za ručak pojela previše. Klara je svratila u moju sobu dva puta. Prvi put čim je Vedran otišao da me pita što se dogodilo među nama. Poslala sam ju van. Još uvijek sam bila ljuta na sebe jer sam Vedranu dala lažne nade pa sam svoj bijes iskalila na Klari. Drugog puta samo je uvrijeđeno ušetala da me obavijesti da je drugi post na njenom blogu objavljen. Rekla sam joj da ću pročitati sutra, a ona se nije udostojila odgovoriti. Valjda je imala pravo biti ljuta. Ipak sam bila nepravedna prema njoj, ali nije mi se dalo ispričavati.
Već oko devet sati navečer legla sam u krevet. San mi nije htio na oči. Mučilo me to što mi se Erik uopće nije javio tokom dana. Što ako mu se nešto dogodilo?
Već kad sam se pomirila s tim da ga danas neću vidjeti, čula sam glas u svojoj glavi kako mi diktira neku adresu. Bilo je to sve što je rekao. Zvučao je nekako hladno. Opet sam pomislila da mu se nešto dogodilo. Znala sam gdje je ta ulica, ali nije bila baš blizu. Odlučila sam otići automobilom mojih roditelja. Nisam željela gubiti vrijeme na spremanje pa sam pojurila u pidžami. Izvukla sam gumene čizme iz ormarića u hodniku i obula ih na noge. Nisam imala pojma gdje su mi tenisice. Valjda ih je baka oprala. Dohvatila sam ključeve automobila i pojurila do garaže. Vozila sam oprezno iako sam bila jako nervozna. Ugledala sam ga kako me čeka u mraku kraj ceste na adresi koju mi je dao. Bio je sam. Barem je tako izgledalo.
„Što se dogodilo?“ upitala sam istrčavši iz automobila bez da sam ugasila motor.

...to be continued...

- 23.02.2010. - utorak - 15:44 - Komentari (16) - Isprintaj - #

<< Arhiva >>
Komentari On/Off
Opis bloga
Ovo je moj blog za objavljivanje mojih priča. Komentari su dobrodošli. Ako nemate komentara, barem ostavite točkicu da znam da ste bili i pročitali. Moj osobni blog je ovdje.

Ovaj blog ste otvorili ovoliko puta:


Pergolas
Genetski kod
Moja dovršena i objavljena priča (ovdje na blogu).
Samo kliknite na iksić(e) kraj svakog poglavlja. Neka poglavlja su u dijelovima jer su preduga za blog u komadu.
00. Erik i Martina X
01. Početak tjedna X X X
02. Dome, slatki dome X X
03. Ut. je dan za Buffy X X
04. Upozorenje X X
05. San X X
06. Istina X
07. Erik...izvan snova X X
08. Telefonski pozivi X X
09. Pitanja i odgovori X X
10.Prije nego zora svaneXX
11.Priprema pozor sad X X
12. Uljezi X X
13. Raj na Zemlji X X
14. Nebo se ruši X X X
15. Na ledu X X X
16. Posljednji ispraćaj X X
17. Pidžama-Party X
18. Prijateljice X X
19. Doktor Kolar X X
20. Obična X
21. Nulti pacijent X
22. Posljedice X X
23. Među nama X